Окупљањем у Маутхаузену, на освештању спомен-капеле, шаљемо поруку да страдалнички низ српског народа у прошлом вијеку мора да се претвори у енергију за његово уједињење и у повратку коријенима треба да нађемо снагу за будућа времена.
Након 100 година дошло је вријеме да се обиљежи и ово мјесто и да се покаже да неће нестати сјећање на ово српско страдање.
Данас изражавамо и захвалност страдалим прецима на вјери и повјерењу које су имали бранећи српски идентитет који је везан за Српску православну цркву, национално осјећање, писмо и језик.
Као што су они били тада, тако су и Срби данас, у савременој Аустрији, браниоци нашег идентитета и вјере. Зато сам поносан што сам овдjе да се заједно подсјетимо да је у Првом свјетском рату погинуло пола српског мушког становништва, од којих дио у Маутхаузену, да је било 300 логора у којима је страдало 200.000 Срба.
Страдања из прошлог вијека могли бисмо да претворимо у енергију за наше уједињење, које не мора увијек да значи само територијално уједињење, него посвећеност нашем народу, не мрзећи друге, као што смо то чинили и онда када смо страдали. Морамо да се вратимо нашим коријенима и у њима да нађемо снагу за будућа времена.
Живјела Република Српска и живјела Србија.