У недељу мироносица, 18. априла 2010. године, братство Свете царске лавре Хиландара са Свете Горе Атонске, изабрало је јеромонаха Методија (Марковића) за новог игумана и духовног оца ове древне обитељи Немањића.
Избор игумана хиландарски монаси су извршили у складу са строгим прописима светогорског устава и унутрашњим правилима самог манастира која и данас чувају основна начела Хиландарског типика Светог Саве.
Изборни сабор хиландарске обитељи у току овог процеса био је затворен у Саборној цркви Ваведења Пресвете Богородице. У Хиландарском типику први српски архиепископ одредио је да избор игумана врше најстарији монаси након што „уђу у цркву и промисле себи игумана, који ће им отворити не само телесне очи, него и духовне, кога зна сва братија да је у врлини и у правди и преподобију…“ У духу тог древног прописа, а према важећем Уставу Свете Горе из 1926. игуман се бира између монаха који су, поред исказане побожности, моралног живота и врлина, навршили 10 година од монашког пострига, 40 година живота, који су јеромонаси (свештеници) или, ако су само монаси, немају канонске препреке да буду рукоположени у свештенство. Право учешћа у избору игумана иначе имају монаси који су дуже од шест година чланови манастирског братства.
Избор је обављен у року који је прописан Уставом Свете Горе, тј. нови игуман је, након упокојења претходног (игуман Мојсије), изабран после четрдесетодневног помена претходном игуману.
Манастирско братство је у моменту избора имало 39 монаха, а активно бирачко право је имало нешто више од половине монашког братства (21).
Пасивно бирачко право је имао сваки монах са активним бирачким правом. Неколико монаха, иначе раније замонашених у другим манастирима, а који су у том тренутку имали статус хиландарских монаха, нису имали активно бирачко право. Ни монаси који нису испуњавали услов од минималних 6 година монашког служења нису имали активно бирачко право. Разуме се, искушеници не учествују у избору игумана.
Апсолутна већина је у конкретном случају износила 12 гласова, али она као таква није прописана за избор игумана. Након првог изборног круга, утврђено је да је изборно тело у првом кругу гласања своје гласове поверило тројици кандидата од којих је један имао 9 гласова, а остала двојица по један. Пре тога, донета је одлука да кандидати за игумана немају право
да гласају за себе. Такође, после првог изборног круга је утврђено постојање и неважећих гласова, тј. неки монаси – чланови изборног тела ниједном кандидату нису дали свој глас. Евидентно је да је релативну већину, тј. већи број гласова, у првом кругу добио један кандидат. Међутим, један од кандидата је, из својих разлога, тражио понављање изборног процеса, што је, након сагласности кандидата који је добио највећи број гласова, Свештени сабор прихватио тако да је први круг поновљен. Резултат гласања је у поновљеном првом изборном кругу био исти, тако да је нови игуман манастира Хиландара изабран релативном већином. Свештени сабор је, након састављања и овере записника, на прикладан начин известио Свештену општину и Васељенску патријаршију о избору новог игумана. После завршеног избора, у саборном манастирском храму Ваведења Пресвете Богородице, у присуству протоепистата и игумана других манастира, као и монашког братства и бројних гостију, извршен је чин устоличења новог игумана.
Новоизабраном игуману символично су уручени жезло и рукописни примерак древног манастирског Типика које прима као символе своје духовне власти и правила по којима се влада и које је дужан да одржи.
Игуман Методије је најмлађи светогорски игуман и остаће засигурно у историји манастира записане златним словима његове заслуге и преданост у целокупној обнови ове наше древне обитељи.
На многаја љета драги Игумане!
Достојан!