Није тајна да је Младин Станић руководству СДС-а на прошлим изборима, платио прву позицију на компензационој листи око пола милиона марака, као што више није тајна да се тадашњи носилац листе СДС-а за Парламент БиХ у вријеме када се не бави политиком бави и зеленашењем дајући новац на камату.
Један од начина на који је Станић помогао својој политичкој партији ,која је прошле године први пут прекршила договор да особи која је носилац листе уједно додијели и прво мјесто на компензационој листи, била је и да својим страначким друговима посуди новац по невјероватној каматној стопи.
Мада постоји велики број случајева који то доказује за ову прилику издвојићемо само један из кога се то јасно види.
Није познато за које је намјене Миладин Станић позајмио Радиславу Суботићу 80.000 КМ, али је из уговора који је сачињен код нотара Сладе Ивелића, видљиво да је он Станићу дужан 122.599,69 КМ.
На 80.000 КМ основног дуга накалемљено је 40.162 КМ камате, те 2.437 КМ трошкова поступка.
Звучи невјероватно, али је Станић уговор о враћању новца склопио са „оцем заложног дужника.“ који је стављајући под хипотеку пословни простор у Прњавору од банке дигао 115.000 КМ те преосталих 7.619 КМ уплатио на нотарски повјеренички рачун за друге особе.
Ово је и технологија на који начин је бивши посланик СДС-а у Народној скупштини долазио до новца, који касније поново оплоди позајмљујући га странци или наивним појединцима.
Оличење морала, како представља сам себе, Станић је користећи нотаров повјеренички рачун за друге особе, до зеленог новца дошао на правно ваљани начин кријући тако папрену камату коју наплаћује од клијената.
Постоји још начина на који зеленаши финансирају политичке партије, а један од њих је да кандидат најави донацију странци, затим се та донација код нотара претвори у позајмицу којом кандидат финансира и своју кампању , да би на крају политичка партија новац вратила фиктивном донатору уз припадајућу камату.
По тој математици Станић је СДС-у позајмио 500.000 КМ које је и он користитио у кампањи. Годину дана послије, вријеме је да од страначких другова тражи око 750.000 КМ.
У овој превари по правилу мора учествовати и предсједник странке као овлаштено лице, тада је био Шаровић, да потпише нотарски уговор о позајмици, који ће Милићевић наћи негде у архиви.