Проф. др Миломир Нинковић је један од најбољих пластичних хирурга у свијету. Рођен је у Сокоцу, а школовање је завршио у Сарајеву. Начелник је Клинике за пластичну и реконструктивну хирургију у Клиници Богенхаусен у Минхену. Први у свијету је извео операцију трансплатације обе подлактице а други у свијету извршио трансплатацију шаке. За свој рад добио је и бројне награде, а патентирао је и оперативни захват који рјешава одређене проблеме особа са парализом – овај захват у стручним круговима осим званичног назива називају и “Нинковићевим захватом”.
Доктор Никола Барош је од 2015.године начелник Клинике за пластично реконструктивну хирургију УКЦ Републике Српске. Барош је један од најбољих доктора из те области у Републици Српској и члан је Европске асоцијације пластичних хирурга, чији је предсједник управо Миломир Нинковић.
Доктор Нинковић је више пута боравио у Бањалуци, а неколико пута је обавио врло сложене оперативне захвате.
Све ове чињенице нису помогле студентици М.Ра. да спаси руку од ампутације јер је „доктор Барош рекао доктору Нинковићу да је није добродошао на клинику“.
М.Ра је настрадала 30.августа ове године у Хемијској чистионици АД у Бањалуци, када јој је преса за пеглање ухватила руку. Реаговали су и ватрогасци и хитна помоћ и након готово три сата успјели су да ослободе несретну дјевојку.
Спас за тешке повреде и готово одсјечену руку стручњаци виде једино у доктору Нинковићу, који је пристао да обави операцију у клиници која се налази у близини Осијека.
Трошкове операције сноси породица Аћимовац(20.000 еур) и тада из Осијека стижу добро вијести, да је рука спашена и да уз пажљиву његу М.Ра, студент генерације на Ликовној академији, без проблема може наставити школовање.
М.Ра има највеће повјерење према докторици Маји Слијепчевић која ради на клиници у УКЦ.
Ипак, тога дана превијање је обавила докторица Звјездана Зечевић. Одмах по превијању М.Ра се пожалила „ да је превише стегнуто“ и уз одговор да се зна ко је доктор, а ко пацијент, пуштена је кући.
Након само три сата, М.Ра се враћа на клинику са боловима у руци која је потпуно одумрла.
Тада почиње борба за поновни спас и хитну реакцију. Докторица Маја Слијепчевић успијева добити доктора Нинковића који пристаје да због хитноће са својим тимом дође у Бањалуку и обави компликовану операцију спајања руке са тијелом које тада оживљава ћелије, међутим за све је потребна сагласност Бароша, као начелника Клинике или руководства УКЦ са Владом Ђајићем на челу.
Минути, тог 14.октобра, теку превише брзо и с обзиром да још није стигла сагласност, Александар Аћимовац, иначе доскорашњи власник чистионице гдје се незгода и десила, добија обећање од Бароша да Нинковић може да крене пут Бањалуке. Међутим, одмах послије тога, Нинковић саопштава да му је Барош управо рекао „да није добродошао“.
Покушали су Аћимовац и докторица Слијепчевић да утичу и на директора УКЦ, међутим и његов одговор је био „да се не петљају у рад начелника“.
Већ у сриједу М.Ра су ампутирали руку до лакта.
М.Ра је у тешком психичком стању и након што се мало опорави, потражиће правду код неких других инстанци.
(наставиће се)