Навршило се тачно година дана од одржавања ванредних избора за начелника општине Братунац.
Братунчани су тада бирали између независног кандидата Срђана Ранкића и СНСД-овог Лазара Продановића.
Срђан Ранкић је био начелник општине Братунац који је на тој позицији смјенио СНСД-овог Недељка Млађеновића након 20 година владавине. Не прихватајући губитак власти у овој општини, СНСД је од првог дана радио на рушењу и опозиву Срђана Ранкића. Тас на ваги су били гласови СДА са којима је СНСД направио коалициони договор. Али ни то није гарантовало сигурну побједу, већ се она морала осигурати кандидатом који је имао углед у народу. Тада се посегло за Лазаром Продановићем.
Познати братуначки љекар био је гаранција за политички успјех и повратак на власт СНСД-а. Истовремено, била је то и прилика Милораду Додику да се ријеши, сада већ истрошеног политичара са државних јасли. Лазар Продановић више није био човјек на кога СНСД рачуна у расподјели функција на републичком или државном нивоу власти и сада је била одлична прилика да се удоми на општински буџет. За новопеченог пензионера, који је навикао на високе државне плате добродошла је и начелничка од пар хиљада марака. Кад већ не може посланичка…
Коалиција уједињена око СНСД-а била је таква да је сам Срђан Ранкић на једној страни, а на другој СНСД, СДА, ДНС, УС, СПС, НДП, СДС, СзНП…
Исход је био унапријед познат.
Након свега виђеног Срђан Ранкић је показао ријетко виђено достојанство али и политичку доследност. Иако је могао направити труле компромисе са појединим одборницима и партијама, није желио одступити од својих политичких принципа и издати очекивања која је од њега имао народ. А на крају, баш тај народ га је и продао. Да, продао… За 100 марака.
За то вријеме на власт се вратио СНСД и Лазар Продановић. Стигао је у град као рокенрол звијезда која има конекције са републичким, државним и међународним институцијама и који ће те везе искористити за напредак овог напаћеног града.
Још један јадац!
За годину дана његове владавине у град није дошла ниједна крупна инвестиција, ниједна фабрика није отворена, пројекат Индустријске зоне је угашен, опструисана је градња Спомен храма српским жртвама, саобраћајна обилазница око града се не помиње, ново обданиште је предизборна жвака…
Оних 10 милиона што је Додик обећао нећемо ни спомињати. И тада смо знали да нас човјек зеза.
За годину дана Лазине владавине имамо, или ћемо имати, нови Меџлис, потпредсједника муџахедина, погашене аутобуске линије, егзодус становништва, мафијаше у скупштини (тако их Лазар назива), све више изражено сиромаштво међу пензионерима и борцима…
Имамо и нове бехатон плоче, неколико страначких запослења, асфалтиран пут до Лазине викендице, субвенције државе за његовог братића (100 хиљада марака), неколико моћних и богатих господара…
Углавном, сачували смо Братунац и то морамо урадити поново у октобру на изборима.
Срђан Ранкић је лопов и криминалац и он не смије доћи на власт. Тако кажу ови што деценијама живе на народној грбачи и што не знају гдје и шта имају.
А ти народе, гутај мамац.
Ма шта мамац, гутај штап!