Осим што је трагикомичан овај рат платама, по принципу “ваше су веће” или “наше су мање”, јер да су зарађене, нарађене, да грађани од тог имају корист, можда и не би био проблем (иако су неке стварно безобразно високе).
Додатни проблем је што и једна и друга страна мимо плате “уштине”, још коју хиљду, десетину хиљада или стотину хиљада марака народних пара кроз разне тендере и директне погодбе.
Јавна је тајна да су неки из нове градске администрације за неколико година стажа у ГУ стекли подобре имовинске картоне, а о страни која их напада да се не говори. Разне некретнине нису куповали од високих плата и ту је суштина.
Доказ да висока плата није гарант за одсуство корупције су поједине судије и тужиоци или поједини чланови Централне изборне комисије који имају огромне плате, а подложни су корупцији.
Рат платама је чиста фарса. Кључ је у правосуђу које би морало да испита случајеве високе корупције у граду Бања Лука. А правосуђе симбиозно штити и једне и друге. Доказ случај: тениски терени. Док они “смарају” јавност чија је плата мања или већа.