Да је којим случајем, Милорад Додик, прије три године послушао Александра Вучића и Ненаду Стевандићу дао тражено министарство унутрашњих послова, а Синишу Карана поставио на мјесто предсједника Парламента, Република Српска би данас имала министра Стевандића у оставци, а Народна скупштина би доносила акта која имају било какву везу са правом. Овако, имамо полицију са превише правних напутака, а прекомјерну употребу силе у Парламенту.
Замјеном дијагнозе и погрешном терапијом, доктор за ухо, грло и нос је успио да првом човјеку Републике Српске, шапне довољно гласно све своје фрустрације, а да овај није имао довољно осјетљива чула да схвати у какву је замку упао.
Прва рука дубоке државе из Србије, увијек је имао довољно сулудих идеја, рођених на Бог те питао каквим сесијама, да је једва дочекао да их кроз разне, нацрте, приједлоге па и законе, простре пред дизаче руку, потпуно свјестан на њихово оспоравање, али и чињеницу да је Милорад Додик након што стави свој потпис, директан саучесник.
Све што прође, заслужан је Стевандић, а за све што падне, крив је Додик. Истина, Додик је понукао Стевандића да од реслова СДС-а направи УС, да би овај са позиције предсједника скупштине, постао омча о врату свога створитеља.
Политички шоу Стевандић- Вукановић, увијек је фактурисан СНСД-у, немоћном да циркус избаци из скупштинских клупа, а бенефите има двојац са почетка.
Додик се није сјетио да је и времешни Недељко Чубриловић са мјеста предсједника Парламента, клонираном ДНС-у правио одличан резултат, а да је са министарке позиције, тај исти Чубриловић потпуно анемичан и са разореном страначком инфраструктуром.
Овако, Стевандић је и предсједник скупштине и шеф клуба посланика и једини дискутант из своје странке. Он за себе говори Ви, а за Додика је намијенио улогу човјека из Процеса-Франца Кафке.
Да, то је онај човјек који је ухапшен и оптужен од стране далеког и недоступног органа власти, за злочин чија природа остаје до краја непозната и њему и читаоцу. Попут других Кафкиних романа и Процес је остао незавршен, иако укључује поглавље које доводи радњу до краја.
На самом крају процеса је однос Стевандић-Станивуковић и ово је само мали увод у то.
(Наставиће се)