Небојша Антонић, власник „Антонић Траде“, наставља правну борбу за повратак терета и фамозне звјездице о постојању уговора између Фабрике дувана Бањалука и Антонић Траде, а све са циљем да исправи покушај „отимачине“ коју су заједно осмислили Димитров Стратиев, овлаштена лица из Компаније Л.Т. Г, власника доктора Горана Талића и РУГИП-а ПЈ Бањалука.
РУГИП је обавијестио Небојшу Антонића да је његов захтјев за надзор на радом ПЈ Бањалука за упис испуштене забиљежбе покренут и да су наложили нижој јединици да у законском року поступе по жалби.
„Тај рок истиче 25.септембра и моји адвокати будно прате шта ће се десити. Бојим се да неко поново жели да се понови случај Пољопривредне школе и Компаније Бинго, која је након дванаест година наплатила од Републике Српске значајна средства“-казао је Антонић за Тањуг-Српске.
Иначе, ми смо први писали о земљишту „Фабрике дувана“ и жељи инвеститора да на атрактивној локацији граде зграде чији купци су унапријед познати, а то су републичке институције.
“Најхрабрији“ је био Горан Талић, власник Компанији Л.Т.Г који је крајем прошлог мјесеца са бугарским власницима договорио замјену атрактивних 725 квадрата фабрике и 67 квадрата економског дворишта за оближњи приступни пут према гаражама у згради Правобранилаштва, који је у власништву Л.Т.Г, уз доплату 211.336КМ разлике.
Значи, локација преко пута Зенита на којој се налази објекат и која је погодан за даљу градњу, без обавезе према градском буџету, еквивалент је обичном приступном путу-написала је вјештак Бранкица Милојевић.
Уговор о замјени је сачинио нотар Слада Ивелић између оснивача и јединог власника А.Д „Фабрика дувана“ Бањалука, АД „Благоевград“ из Бугарске који је заступао директор Димитров Стратиев и Синише Јанковића, директора Компаније Л.Т.Г из Бањалуке.
„ Ја сам Бугарима продао бизнис, а не некретнине и то је стриктно наведено у купопродајном уговору. У члану 1.2.7 пише „ Стране су се споразумјеле да ће до будуће продаје земљишта из претходног става доћи најраније у року од три, а најкасније шест године од Окончања, по тржишној цијени која је прихватљива за обије стране, ако то буде правно могуће“. Значи, они су сачекали да прође шест година и кренули су у продају без мене- каже Антонић и додаје да је четири пута, преко адвоката, од Бугара тражио да се одреде према овим анексираним члановима, али да одговора није било.
„Мислим да нас чека арбитража, која је по уговору у Бечу“-каже Антонић и додаје да је приморан да спор покрене раније како би Република Српска избјегла сличне спорове као што је био случај са Пољопривредном школом.
Брзина цијеле операције са овом замјеном у коју је укључен велики број руководећих људи у институцијама, посебно геодедске струке, довољно говори у каквом се хаосу налази та привредна област у највећем граду Републике Српске.
Драган Станковић и Горан Талић су свјесно ишли на чињење кривичног дјела у вријеме када се Република Српска бори за очување изворних дејтонских права и очување имовине.
Посебно се ово односи на повлаштене случајеве у РУГИП-у, гдје забиљежба и забрана прометовања, може волшебно нестати чињењем кривичних дјела управо од оних који су плаћени да штите наше интересе и имовину.