Било је питање дана када ће земљиште „Фабрике дувана“ у центру Бањалуке бити на мети инвеститора који желе да на тој атрактивној локацији граде зграде, а чији купци су углавном институције Републике Српске. “Најхрабрији“ је био Горан Талић, власник Компанији Л.Т.Г који је крајем прошлог мјесеца са бугарским власницима договорио замјену атрактивних 725 квадрата фабрике и 67 квадрата економског дворишта за оближњи приступни пут према гаражама у згради Правобранилаштва, који је у власништву Л.Т.Г, уз доплату 211.336КМ разлике.
Значи, локација преко пута Зенита на којој се налази објекат и која је погодана за даљу градњу, без обавезе према градском буџету, еквивалент је обичном приступном путу-написала је вјештак Бранкица Милојевић.
Уговор о замјени је сачинио нотар Слада Ивелић између оснивача и јединог власника А.Д „Фабрика дувана“ Бањалука, АД „Благоевград“ из Бугарске који је заступао директор Димитров Стратиев и Синише Јанковића, директора Компаније Л.Т.Г из Бањалуке.
Замјена би лагано прошла у РУГИП-у ПЈ Бањалука, да се на вријеме није испријечио Небојша Антонић, власник фирме „Антонић Трејд“, који тврди да на свим некретнинама које посједује „Фабрика дувана“ постоји забиљежба, односно терет и да је без његове сагласности власници из Бугарске нису могли прометовати.
Антонић то право вади из купопродајног уговора са купцима из Бугарске и то „Четврте измјене и допуне“ уговора, закључене 23.06.2015.године, овјерене код нотара Миленка Делића 09.07.2018.године, којим је предвиђено да ће „Антонић Трејду“ припасти право да добије између 55,002 и 60 %од разлике између будуће купопродајне цијене земљишта „Фабрике дувана“ и његове тренутне књиговодствене вриједности која износи 400.000 еура.
„ Ја сам Бугарима продао бизнис, а не некретнине и то је стриктно наведено у купопродајном уговору. У члану 1.2.7 пише „ Стране су се споразумјеле да ће до будуће продаје земљишта из претходног става доћи најраније у року од три, а најкасније шест године од oкончања, по тржишној цијени која је прихватљива за обије стране, ако то буде правно могуће“. Значи, они су сачекали да прође шест година и кренули су у продају без мене- каже Антонић и додаје да је четири пута, преко адвоката, од Бугара тражио да се одреде према овим анексираним члановима, али да одговора није било.
Он наводни да је ријеч од уговореном праву, тако да рокови на који се позивају, практично не постоје.
„Мислим да нас чека арбитража, која је по уговору у Бечу“-каже Антонић.
Фантомска замјена земљишта под забиљежбом, у једном тренутку се одлуком овлаштених лица и РУГИП-а претворила у класичну купопродају без терета, односно звјездица је нетрагом нестала, мада Небојша Антонић посједује документ из РУГИП-а да има забиљежбу на неплодним двориштем са 18 зграда, укупне површине један хектар, 95 ари и 69 метара квадратних.
Након интервенције, забиљежба је враћена, али само је констатовано да је на ову одлуку уложена жалба.
„Бугарском директору се очигледно жури јер жели да без знања својих надређених у Софији, а испод тржишне цијене, прода имовину „Фабрике дувана“ Бањалука“-каже Антонић.
Ово је већ виђена ситуација када се нижи референт у РУГИП-у наведе на кривично дјело, тако да земљиште под оптерећењем постоје чисто земљиште. Потписници нотарског уговора и поред опомене нотарке да је замљиште под теретом, очигледно у договору са надлежним у бањалучкој централе РУГИП-а, пристали су на вишеструко ништаван уговор, са циљем стицања одређене правне и материјалне користи.
Ово се није свидјело власнику Компаније Л.Т.Г, Горану Талићу па је лично и преко посредника, покушао да утиче на Антонића да дозволи овај посао са Бугарима.
„Било је ту и директних пријетњи мени и мојим сарадницима, а када и то није утицало да одустанем да браним властиту имовину, у насртаје на мене су се укључила и трећа лица. Све то сам пријавио надлежним органима, а идентитет тих особа је познат и аутору текста.
Брзина цијеле операције са овом замјеном у коју је укључен велики број руководећих људи у институцијама, посебно геодедске струке, довољно говори у каквом се хаосу налази та привредна област у највећем граду Републике Српске.
Посебно се ово односи на повлаштене случајеве у РУГИП-у, ПЈ Бањалука, гдје забиљежба и забрана прометовања, може волшебно нестати чињењем кривичних дјела управо од оних који су плаћени да штите наше интересе и имовину.
(Наставиће се)