Милорад Додик ће помоћи вртић, Александар Вучић је задужен за привреду, а начелница Душица Рунић је са 1.500 гласова обновила мандат и на располагању ће имати око четири милиона буџетских средстава.
СНСД је само формално на власти јер је упитна скупштинска већина за коју ће Душици требати помоћ и СНП, СНС и СП , те представника два ХДЗ, изворног и оног са бројевима.
У СНС-у се ибрете због чега је њихов представник свеопштег презимена Пећанац, добио само 400 гласова мање од Душице, исто онолико колико су добили сви представници Хрвата у Дрвару. Хрвати су у повлаштеном положају у кантону 10, па и не чуди што се број гласова поклапа са бројем државних чиновника. Остало су чиновници вјерни начелници која уз себе има и нешто родбине по бабине линије те остатак мафијашке структуре. Ови задњи, очигледно су доста уложили у њен опстанак па је само два дана након избора никла угоститељска контејнерска грађевина код јединог хотела у граду.
Он је углавном празан, исто као и двије стамбене зграде са фасадама у које никад нису усељени кадрови, те млади брачни парови. За прву зграду ручну је подигао Финвест, који се повукао из града након што је опустошио шуме, а за другу недостаје око 70.000 КМ за прикључак струје.
Зграде тако зврље празне чекајући донатора, а очи су упрте у текстилну индустрију Јумко која је једини свијетли примјер у граду. Јумко запошљава 98 повратница и можда је једини примјер како новац из Србије, уложен у БиХ није дјелимично испарио.
Спонзори су кошаркашких такмичења, екипе, а тренутно улажу и у клуб за атлетику по којој је Дрвар некада био познат.
Руководство Јумка тврда да их душа боли када погледају у каквом је стању спортски центар који се простире на површини као двије Маракане.
„У овом комплексу су се прије рата припремале бројне екипе из бивше државе па су фубалери Вардара, Сарајева, Динама … имали идеалне услове за рад. Након рата, јављали су се и заинтересовани појединци са жељом да обнове центар, направе хотел и врате стари сјај, али је у општини постојао неко ко је за све то тражио и 150.000 КМ рекета, тако да је инвеститор продужио даље“- причају нам мјештани окупљени на јутарњој кафи и прилично уређеном кафићу у центру града.
Ето видите, умјесто да нас подржи и олакша рад, начелница из нас прави кафић својој родбини- кажу они.
Бог и природа су Дрвару подарили огромну количину воде, а друштво се потрудило да она тече у неповрат.
Старији становници се сјећају да је 1984.године на базену олимпијских размјера одиграна једина ватерполо утакмица, а да је резултат показивао електронски семафор.
Са скакаонице висине 15 метара сада се може само видјети пропаст, а некада се чекао ред за најљепши скок.
Поглед сеже и до пет километара удаљених Бастаса и ријеке Басташице чији је километар дуг ток право природно богатство. Питка вода значила би злато за безводни Босански Петровац, а овако сам кањон свједочи људском немару и глупости. Хидроцентрала, мрестилиште пастрмке , мотел…, спадали су некада у туристичке потенцијале, а сада су препуштени сами себи.
Дрварчани су добри људи, другови широког срца. Они воле свој крај и радо се враћају и само мало је потребно, када би дошао прави домаћин, да сви уложе у Дрвар, бар дио колико према њему осјећају љубави.
Овако чекају.
Чекамо и ми ново дружење са истим и новим пријатељима подно Осјечeнице, Клековаче, Шатора…
Видимо се у Дринићу!