Пише: Зоран Шаренац
Искрено, нисам вјеровао у причу да је током кампање за „одбрану“ градоначелничке позиције, Љубиша Петровић тражио од матичног СДС-а, затим и од ПДП да се не мијешају у рад на терену.
Петровић нема односе са Томицом Стојановићем и Славишом Марковићем, али изгледа има са њиховим гласачима. Љубиша Петровић , није опозван прилично убједљивим резултатом и то је чињеница .Чињеница је и да су му у томе највише помогли слободни стријелци Јелена Тривић и Небојша Вукановић и овај пут, никада директније, линија СНС-а из Србије.
Првом побједом, готово званично је направљена повезница Покрета за државу у Србији и Покрета за Српску који ће скоро основати Јелена Тривић. Недавно сам објавио и неколико имена која ће чинити окосницу Покрета у Републици Српској и по њима, озбиљан рестарт ће доживјети и СДС, али и ПДП. Милан Миличевић, у свом пролазном предсједавању СДС-ом није урадио ништа на консолидацији странке већ је у добро дијелу предао на руковођење Вукоти Говедарици, коме више не пада на памет да своје породичне везе из Србије улаже у пројекте и идеје попут Мирка Шаровића, Младена Босића или пак Милана Миличевића.
ПДП има сличне ноћне море. Јелена је већ отишла, Бореновић нема намјеру да било шта ради, јер зна да више не може бити предсједник ,док Станивуковића на све могуће начине покушава дискредитовати двојац Вукановић-Тривић. Уколико се Покрет за Српску буде развио на очекиван начин, онда је и јасан мотив. Станивуковић се на све могуће начине мора одвојити од Србије и било какве комбинације са Вучићем, како се Јелени не би рушио сњешко.
Дебакл СНСД и коалиције у Бијељини, прво показује да је она склепана са коца и конопца и да је умјесто кампање за рушење Петровића, вођена она у којој је главна била кадровска комбинаторика.
Прво је Слевен Ристић са егзотичних острва поручио да је „он кандидат умјесто опозваног Петровића“ и да му није мало то што је РСС настао од одборника СДСС-а, а посланички мандат добијен од СНСД.
Истина, од њих се и није очекивало ништа, па је одговорност пала на функционере из Бијељине који су настали коалиционом подјелом.
Дико Цвјетиновић из НПС-а те Милан Дакић из Демоса нису уопше били видљиви у задатку опозива. Ђокићев СП, Стевандићев УС, ДНС….,сви остали, можда нису ни знали да је гласање за опозив у току.
За крај сам оставио СНСД на коме је и највећа одговорност, јер су прошла времена да из те странке за пораз могу оптужити мање коалиционе партнере. Градски парламент треба распустити, а Премијер Радован Вишковић, који је Бијељину заобилазио у широком луку, већ сутра од коалиције треба да затражи смјену свих функционера из Бијељине који су на позицијама и да као примјер озбиљности времена са функција прво смијени своје кадрове.
Можда и то није довољно!