19.7 C
Banja Luka
29.05.2024.

Канцелару ухапси Дукића!

 

Рајко Дукић, предсједник Компаније „Боксит“ из Милића плакао је у камеру када је Радован Вишковић изабран за премијера. Сада, неколико година касније, оптужује га да се „посљедњих година изборио да стекне огромну имовину“.

У току је „рат“ писмима у којима је Дукић, очигледно изнервиран, написао да ће у суштини срушити Милиће јер је то све његово.

Писмо које је Дукић, упутио Вишковићу

 

Господине Вишковићу.

Премијеру,

Обраћам ти се, ради заштите пословног угледа, статуса и имовине, како личне тако и Компаније и Групације „Боксит”, са препоруком да се оканиш да, свој имиџ и статус, у Милићима, градиш тако што ћеш, путем локалних денуцијаната и никоговића, омаловажавати и деградирати, односно доводити у питање све што су хиљаде запослених, како прије тебе, тако и током твог рада у „Бокситу”, деценијама стварали, у Милићима, а разним мјерама и активностима ометати нас у пословању. Посебно те упозоравам да макнеш руке од имовине Компаније „Боксит” а посебно од онога што је понос Милића и заштитни знак, настајања и трајања Компаније, а што чини комплекс, Дом рудара, Торањ, Трг рудара, посебни угоститељски садржаји, Музеј рударства, Парк великана, као и припадајуће парковске површине. Све наведено је стварано, на законит начин, почев од седамдесетих година, прошлог вијека, када на простору Милића није било ничега, па до уназад неколико година. Дио наведене имовине, који је био у власништву “Боксита”, током приватизације, прије двадесет година, био је у билансу имовине, па је и приватизован, на законит начин и укњижен, на законит начин, као власништво акционара који чине, поред десетак фондова, банака, предузећа, и више од двије хиљаде малих акционара, од Триглава до Ђевђелије. Ако наставите, започети поступак отимачине, са намјером да га спроведете, до краја, буди увјерен да то неће проћи. Има више начина да се томе одупремо. Ако би се то ипак догодило, да примјеном силе и разним законским малверзацијама, не сумњам да у томе нисте вјешти, мијењате статус власништва, мој одговор биће следећи: затворићу Торањ, који сам купио и укњижио на себе, затворићу угоститељске садржаје, иселићу музејске експонате из Дома рудара, исјећи машине и продати у старо гвожђе, поскидати бисте, ја сам их плаћао, истопити их и продати. Све наведене радње биле би праћене веома жестоком медијском кампањом, а то би била и прилика да се поприча и о неким другим радњама. Свакако да би биле и покренуте тужбе, од стране власника, погледај у Агенцији за приватизацију ко су све власници, не пред нашим судовима, уз веома велике одштетне захтјеве. И док, ти и твоји саборци трпите санкције, па се њима, с разлогом и поносите, уведене због тога што не дозвољавате да се имовина Републике Српске књижи, као државна имовина, у нашем случају, то ти чини очигледно задовољство да напакостиш онима, са којима си радио 22 године и који су те промовисали и испратили, на достојанствен и емотиван начин а ти им узвратио, веома емотивним ријечима, да ли се сјећаш тога и да ли имаш и имало стида?

Поздрав!

Предсједник Компаније и

Групације „Боксит“

мр Рајко Дукић

Одмах је стигао одговор од начелника општине Милићи, Марка Савића.

 

Писмо које је Савић упутио Дукићу:

 

Није мој манир, али због изјава које дајете везано за имовину коју чине јавни објекти и градско земљиште, које не само да су неистините, него за циљ имају манипулисање са јавности, направићу изузетак и одговорити на ваш допис.

Прије свега, нико не отима никоме било какву имовину. Као одговорно лице које има задатак да води рачуна о јавном интересу, а након завршеног поступка јавног излагања, јасно је видљиво, да смо дубоко вјерујем једина општина у Европи (за Африку нисам сигуран) у којој се комплетно градско грађевинско земљиште, земљиште око стамбених зграда, јавни објекти попут обданишта и дома културе воде као приватна имовина. Моја обавеза је да поставим питање легалности и законитости укњижбе ове имовине.

Што се мене лично тиче, ако је то по закону нека вам укњиже и Републику Српска али итекако постоји сумња у ове процесе. Ако сте толико сигурни да је све стечено на законит начин, чега се то онда плашите?

Ваше тврдње, како је више хиљада радника радило и стварало ту имовину су тачне али потпуно је нетачно да су то чинили, да би све постало приватно то јест ваше. И сви они који су крв проливали, трунули у рововима и давали живот у протеклом рату сигурно то нису радили да би чували вашу имовину, већ су то чинили због своје дјеце и општег добра.

Сулуде су изјаве које дајете, да ако та имовина постане друштвена, на крају може постати власништво БиХ. Имовина локалних зајединца је њихова имовина и нема везе са имовином ентитета. Зар мислите, да у другим општинама и у окружењу и шире у бившој земљи нису постојала друштвена предузећа (касније приватизована) која су градила мјеста у којима су пословала. Јел’ Бирач, Везионица, Шперплоча… нису градили Зворник? Јел’ Еластик, Шипад па и сам Боксит… Нису градили Власеницу? Како то онда да су једино овдје улице, паркови, обданиште… приватни?

Не знам тачно из ког разлога помињете аутобуску станицу, јер она и није предмет преиспитивања, осим ако не планирате да укидањем јавног превоза, желите правити притисак и уцијењивати?

Што се тиче пријетње, да ћу сносити последице због отварања овог питања, тога се апсолутно не бојим и ви то добро знате.

Вама би било паметније, да се усресредите на процесе који слиједе јер за оно што докажете да је ваше и законом стечено нити мени нити друштвеној заједници не треба. Постоји евидентна разлика, ви се борите да то постане ваше лично, а ја да постане јавно и народно, тако да личну корист за разлику од вас немам.

Достављајући вам Писмо, које сам упутио вашем Премијеру, желим овом приликом да вас упозорим да ћете, као покретачи ове сулуде идеје, да отимате имовину Компаније „Боксит“, имати озбиљних проблема и сносити последице, за штете и све друго што може да настане.

Евентуално чачкање око земљишта, везано за Аутобуску станицу, довешће до тога да ћемо укинути јавни превоз. У том случају, за властите потребе, користили би локацију у сектору „Саобраћај“ а избјегли би губитке, које имамо, у јавном превозу.

Дукић је потом одговорио и начелнику Савићу:

 

Господине Начелниче,

Одговор, који си ми послао, је непристојан, некоректан и неистинит. Нису спорни паркови око зграда, нити улице, нити паркиралишта, то и сам знаш, нити обданиште, то је и у употреби грађана, нити ушће, али посезати за Домом рудара и садржајима који су у њему и око њега, они су у функцији не само са аспекта културне дјелатности, него и са аспекта угоститељства, туризма, информационих дјелатности, дакле привредних дјелатности којима се Компанија бави. То није Дом културе, како га ти називаш, већ Дом рудара, и поред тога што, са својим садржајима, значајно доприноси квалитету привредне активности Компаније „Боксит“, он је и симбол Компаније.

Објекат, земљиште и садржаји имовинско су правно ријешени, на законит начин, још прије 50 година, а прије 20 година, током процеса приватизације, ушли су у приватизациони биланс. Прије петнаестак година, Дом рудара је дограђен, подигнут је горњи спрат, у коме се обављају дјелатности којима се „Боксит“ бави, а у међувремену направљен је и Торањ, који је моје приватно власништво.

Колико је безобразлука у твом одговору говори податак да ти приватизовану имовину приписујеш мени и мојој породици. Ако си имало писмен и коректан отвори мало сајт Агенције за приватизацију, па погледај ко су власници и сувласници Компаније „Боксит“. За сваки случај, шаљем ти званичан документ, у прилогу. Ја лично имам колико и ти. „Милекс“, као приватно предузеће, куповало је акције „Боксита“, од других акционара на Берзи, узимајући притом кредите, које још увијек отплаћује. Нико ни теби, па ни твојим пајташима не брани да купујете, такође, акције на Берзи, ако сте заинтересовани а могу вам и ја понудити мој дио.

Да те само подсјетим да су, након приватизације, 2003. године, Компанија „Боксит“ и „Милекс“ уложили у Милиће, постоји структура тих улагања, ако те интересује можеш погледати, око 80 милиона марака.

То што мислите да узмете, на начин како мислите, увјеравам те да, овога пута, неће проћи. Мени не треба ништа лично. Поново те упозоравам да се оканиш да ми приписујеш оно што нема никакве везе са тим да ја желим да лично присвајам имовину која је деценијама у власништву хиљада акционара, банака и фондова и која се користи на добробит грађана, без икакве сметње и ометања, па и ти, са својим сарадницима, користиш више него ја. И објекат који сам изградио својим средствима, из добити „Дрина осигурања“, уступио сам на јавно кориштење, без икакве надокнаде.

У Парку, око Дома рудара, постоје и бисте руских великана, које су тамо захваљујући мени, и како мислите да можете и то да присвојите.

Што се тиче простора, везано за Аутобуску станицу, хтјели или не хтјели да се тиме бавите, бавићу се ја, односно Управа Компаније, тако да ћемо, због губитака које имамо у јавном превозу а и спријечени од вас да нормално радимо и користимо своју имовину, укинути јавни превоз.

На крају желим да те упозорим да ћу против тебе поднијети тужбу, због увреде части и угледа, због навода у твом допису да су „борци крв прољевали и трунули у рововима и давали живот у протеклом рату да би чували моју имовину“. Ја сам се, за ових година живота и рада, и нарадио и остварио, а за свој допринос друштвеној заједници, па и стварању и функционисању Републике Српске, добио сам највиша световна и друштвена признања, које ти и такви као ти не можете оскрнавити јер нисте достојни тога. Окрени се мало око себе па погледај боље ко се то, поготову последњих година, „изборио“ да стекне огромну имовину.

Поздрав,

Предсједник Компаније и

Групације „Боксит“

мр Рајко Дукић

 

На све ово што се сада дешава(оп.а) упозорио сам Вишковића у једном писму које је написано 2020.године. Да је тада Вишковић поступио по њему, садашњи проблеми би били прошлост.

Писмо које сам упутио Вишковићу:

Драги мој премијеру,

Рекоше да су ти прошли симптоми короне и да се наредних дана враћаш редовним активностима.

Већ десетек дана чекам да будеш здрав и да ти напишем неколико слова.

Када си ономад, на Свету Варвару, изабран за тринаестог премијера било ми је драго.

Друговима сам рекао да ти за мандата нећу ружно помислити а камоли написати.

Ипак си ти мој земљак.

Испоштовао сам то до сада.

Драги мој Радоване,

Обојица долазимо из малог градића.

У Крајини нас познају по неким наглашеним ријечима, чудном нагласку и искреним намјерама да помогнемо свакоме ко то затражи, често је то и на властиту штету, али чиста образа.

За разлику од твојих политичких почетака, сада си много виспренији али са мање живаца и такта.

Зашто ти пишем ?

Желим да те испровоцирам да помогнеш нашем мјесту, нашим Милићима и људима који су остали да ту живе.

Срамота је да све видиш а да немаш реакцију.

Знаш ли Радоване да је за вријеме твог мандата градић остао пуст ?

Знаш ли Радоване да је готово стала рударска производња ?

Знаш ли Радоване да се годинама краде руда, без икаквог улагања у откривку?

Знаш ли Радоване да су продати сви камиони који су иоле у возном стању ?

Знаш ли Радоване да су на превозу руде углавном неисправна и нерегистрована возила ?

Знаш ли Радоване да је продата аутобуска станица и укинута линија према Бањалуци?

Знаш ли Радоване да је заустављена производња на сушењу хидрата?

Знаш ли Радоване да је затворена фарма кока носиља ?

Знаш ли Радоване да је радницима Боксита забрањено да буду бирани ?

Знаш ли Радоване да ниси у стању одржати општински одбор највеће странке у Републици Српској?

Знаш ли Радоване да се у средњој школи ученици уписују у два смјера да не би укидали наставу?

Знаш ли Радоване да је обустављена производња у пилани ?

Знаш ли Радоване да нису сви моћни да камионе пребаце на посао у Добој?

Знаш ли Радоване да је за све крив Рајко Дукић?

Знаш ли Радоване да су његове убице већ дуго у затвору ?

Знаш ли Радоване да цијеле Милиће чува чудна војска у црним униформама ?

Знаш ли Радоване ?

Знаш али не реагујеш!

Ја и моја породица из Милића смо отишли због терора Рајка Дукића .

Знао си то, али си ћутао.

Знао си да је „екипа убица“ имала наредбу да ме убије.

Знао си да је иста наредба постојала за бројне неистомишљенике, попут Мимића, Васиљевића ….

Знао си за све црне листе које су годинама прављене и качене на улазим вратима објеката у Милићима.

Знаш да оне и данас постоје.

Драги мој Радоване,

Ако све ово знаш, а ништа не чиниш, предлажем ти да активираш оставку коју си недавно написао.

Признај да ниси у стању да као први човјек Владе помогнеш свом мјесту, како да други нешто очекују од тебе.

Знам да си направио резервни положај и да крећеш у два нова бизниса.

Знам да си и ти протјеран из Милића.

Знам да си немоћан.

Знам да се више не бориш.

Републици Српској сада треба нови вођа.

Знам!

Зоран Шаренац

https://youtu.be/1QlfxRFmaTQ?si=TSSew_euJMPDxTIK

Povezane vijesti

Нови Сад: Станивуковић са Вучевићем

  Заједно са предсједником Владе Србије, Милошем Вучевићем, обишао сам данас два велика и важна пројекта у Новом Саду, новоизграђену подземну гаражу у центру града...

Društvene mreže

820PratiocaSviđa mi se
358PratiocaZaprati

Možda ste propustili

Нови Сад: Станивуковић са Вучевићем

  Заједно са предсједником Владе Србије, Милошем Вучевићем, обишао сам данас два велика и важна пројекта у Новом Саду, новоизграђену подземну гаражу у центру града...