Има људи који не заслужују да им кажеш или разговараш са њима у четири ока. Тој групи људи припадаш Ти Дубравац, зато ти се обраћам јавно. Пошто си ,,људска громадо” одлучио да ме хапсиш, и са тим циљем послао полицију на моју кућу, не заслужујеш да Ти се обраћам са Ви.
Наиме, у приватној – затвореној групи, објавила сам предлог транспарента: “СИЈЕЧЕШ НОС СЕБИ И ПОТОМЦИМА; ВРАТИ МАНДАТ ДУБРАВАЦ, СПАСИ СЕ!”.
“Људино”, “мушкарчино”, уплашио си се и пријавио ме полицији. Слагао си у пријави да сам ти пријетила, јер ово је политичка порука, метафора, у крајњем цитат из Библије. Нос је метафора за образ, ко образа има.
Која и чија тајна служба ти је дојавила, шта пише у приватној поруци – групи затвореног типа?
Срам те било, застиђе људско, послао си полицију на мене и истраумирао ми родитеље и породицу због твог носа. Мени је 21 година, студент сам факултета политичких наука (просјек оцјена 8.80).
Шта ти је био циљ? Да се уплашим и побјегнем из земље, као што су то урадиле већ хиљаде људи!
Некада су лоповима и лажовима сјекли нос. Данас се то не ради, али је остало у народу, ономе ко краде и лаже да сам себи сијече нос, јер нико то други не може да уради, осим човјек сам себи.Је ли теби Дубравац остао и патрљак од носа? Џаба се ухватиш за нос, кад изађеш међу људе, немаш се за шта ухватити.
У народу коме ја припадам посебно се гаји култ предака. Отуда има мудра мисао у нашем народу, која је упозорење да будемо добри људи, а гласи: ” Мислиш ли мријети?”
Ја ти желим дуг живот, али једног дана и ти и ја, Богу ћемо на истину и стати пред ђедове, они нас чекају. Како ћеш без носа, сињи кукавче изаћи пред њих?!
Мандат није твој, већ је добијен гласовима народа од Требиња, преко Бијељине и Добоја, до Бањалуке и Приједора. Дакле, са листе за компензацију, а не твој. Твоје право је да мислиш шта год хоћеш, радиш по сопственом избору, прелазиш из партије у партију; али немаш право да носиш са собом, оно што није твоје. Тако дајеш мени за право, да лопова назовем лоповом и да употријебим мудру мисао нашег народа: “Имаш ли носа (образа)?”
У мандату који си украо, и мој је глас и мојих пријатеља из Брчког, и мојих родитеља, на чију кућу си послао полицију! Срам те било од… кад образа немаш!
Сат времена сам давала исказ полицији у Челинцу.
Фини и пристојни људи. Нелагодно је било и мени и њима. Недостајао нам је Нушић, јер је предмет истраге био – један окидени нос!
Стид је последња одбрана људскости. Спаваш ли мирно? Стидиш ли се соли и погаче са којом сам те дочекала у Брчком, прије мјесец дана? Стидиш ли се разговора са грађанима том приликом? Стидиш ли се храста, светог српског дрвета, које сам ти донијела аутобусом из Брчког у Бања Луку? Стидиш ли се носа (образа) ако је и патрљак остао?
Оне који су живели без носа (образа) и стида наш народ је звао – репати безносоња! Како Тебе Дубравац зову сада?
Да цитирам Библију: “Ако и сједим у тами Господ ће ми бити свјетлост”. Нека ти Господ буде свјетлост и вратиш се међу људе Дубравац, макар и закрпљеног носа. За издају и издајнике нема опроста, док се не покају!
Врати оно што није твоје и спаси се Дубравац. Спаси се, значи спаси образ.
Како ћеш пред ђеда и пред претке без носа. Врати мандат Дубравац, спаси се, спаси нос – образ свој!
Борјана Попадић
Портпарол ДНС и потпредсједник Одбора Брчко